Ponekad ponavljajuće prehlade, bolovi ili kožne reakcije nisu samo kvar u telu, već način da dete izrazi ono što još ne zna kako da izrazi rečima
Foto:pixabay.com
Kada dete često oboleva, roditelji obično razmišljaju o virusima, prehladama, vitaminima i snazi imunog sistema. Ali bolesti mogu biti uzrokovane i manje očiglednim faktorima - emocionalnim, psihološkim, pa čak i porodičnom dinamikom.
Savremena psihosomatika posmatra zdravlje deteta ne samo kao fizičko, već i kao odraz njegovog unutrašnjeg sveta i porodične atmosfere. Ponekad ponavljajuće prehlade, bolovi ili kožne reakcije nisu samo kvar, već način da dete izrazi ono što još ne može da verbalizuje.
Evo šest neočiglednih razloga koji mogu izazvati dečje bolesti.
1. Nagomilane emocije koje dete ne može da izrazi
Mala deca nemaju sposobnost da jasno opišu svoja osećanja rečima. Kada su ljuta, uplašena ili tužna, a odrasli im ne pomažu da se nose sa tim emocijama, njihova tela mogu da „govore“ umesto njih.
Neki ljudi osećaju bolove u stomaku pre vrtića ili škole – anksioznost i separaciona anksioznost se manifestuju na ovaj način.
Drugi razvijaju osip ili svrab kože nakon stresne situacije, poput svađe između roditelja.
Česte prehlade mogu simbolizovati želju da se „zaustavi“ svet i ostane kod kuće pod zaštitom majke.
Znak za roditelje: dete se često razboli u isto vreme – pre važnih događaja, zabava, putovanja ili poseta određenim ljudima.
Šta treba učiniti: Naučite dete da imenuje svoja osećanja. Čak i jednostavna fraza poput: „Ljut si jer nisi dobio igračku“ pomaže mu da razume samog sebe i smanjuje napetost.
2. Roditeljski stres i skriveni sukobi
Deca osećaju porodičnu atmosferu intenzivnije nego što misle. Čak i ako roditelji pokušavaju da ne pokažu svoja osećanja, deca i dalje osećaju napetost.
Ako su majka ili otac stalno pod stresom, anksiozni ili ljuti, dete nesvesno preuzima to na sebe. Ponekad bolest postaje način da dete „okupi“ bliske roditelje i vrati osećaj sigurnosti.
Primer: majka se muči na poslu, ne spava dovoljno i veoma je zabrinuta. Nekoliko nedelja kasnije, dete počinje često da se razboljeva - kao da telo pokušava da mu kaže: „Obrati pažnju na mene. Prestani.“
Šta treba učiniti:
Obratite pažnju na svoje emocije i stanje.
Pronađite načine za ublažavanje stresa: šetnje, vežbe disanja, razgovor sa voljenom osobom.
Ne prebacujte svoju anksioznost na dete govoreći stvari poput: „Poslaćeš me u bolnicu“ ili „Činiš me nervoznim“.
3. Krivica ili skrivena lojalnost roditeljima
Ponekad je bolest način da dete „pomogne“ mami ili tati tako što nesvesno preuzima njihove brige.
Ovo se može manifestovati u porodicama u kojima su roditelji pretrpeli mnogo bola ili gubitka. Dete ne može da promeni situaciju, ali može nesvesno da se razboli - kao da deli teret odrasle osobe.
Primer: Majka je doživela težak stres, gubitak ili depresiju. Dete počinje često da se razboljeva, kao da govori: „Preuzeću deo tvog bola na sebe, samo da bi se ti osećao bolje.“
Tako se formira fenomen skrivene lojalnosti - kada dete žrtvuje svoje zdravlje zarad unutrašnje ravnoteže porodice.
Šta treba uraditi: Razradite svoja osećanja u okruženju odraslih: uz podršku terapeuta, prijatelja ili grupe. Dajte detetu do znanja: „Nisi odgovoran za moja osećanja. Mogu sam da se nosim sa tim.“
Ponekad bolest postaje jedini način da dete dobije ono što mu je potrebno. Ako ne dobija dovoljno ljubavi, igre i komunikacije u svakodnevnom životu, onda bolest stvara situaciju u kojoj su mama ili tata u blizini, pokazujući brigu i nežnost.
Znak: dete oživljava i postaje „srećan pacijent“ – zahteva puno pažnje, naklonosti i ne žuri da se oporavi.
Ovo nije manipulacija u uobičajenom smislu, već signal: „Nedostaje mi intimnost, dobijam je samo kroz bolest.“
Šta treba uraditi: Uključite male „rituale intimnosti“ svakog dana: zajedničko igranje, čitanje pre spavanja, grljenje bez razloga. Dajte detetu do znanja da su ljubav i pažnja uvek dostupni, ne samo kada je bolesno.
Dete često počinje da se razboljeva kada ne može da se nosi sa obimom posla ili zahtevima odraslih.
Ako su stalno kritikovani i upoređuju se sa drugima, osećaju se kao da „nisu na visini zadatka“.
Ako imaju previše klubova, zadataka i obaveza, njihovo telo ih jednostavno može ugasiti bolešću.
Bolest postaje bezbedan način za odmor ili reći „ne“ kada dete ne može direktno da odbije.
Primer: dete se često prehladi tokom nedelja kada ima mnogo događaja, takmičenja ili testova.
Šta uraditi: Pregledati broj vannastavnih aktivnosti i časova. Češće govoriti: „Važan si ne zbog svojih dostignuća, već jednostavno zato što postojiš.“ Obratite pažnju na njihov umor, a ne samo na njihove rezultate.
6. Nesvesni porodični scenariji i „pravo na bolest“
U nekim porodicama bolesti postaju deo porodične istorije.
Na primer:U porodici uvek postoji „krhko“ dete kome se posvećuje posebna nega.
Jedan od roditelja je imao tešku bolest u detinjstvu i sada podsvesno očekuje da će i njegovo dete često boleseti.
Dete može naslediti ne samo gene već i emocionalne obrasce. U ovom slučaju, bolest postaje način da se „pripadne“ porodici i stekne prihvatanje.
Šta učiniti: Pratite svoja uverenja o zdravlju: „Svi smo se razboleli kao deca - to je normalno.“ Pokušajte da svoje dete vidite kao individuu, a ne samo kao nastavak porodične istorije. Ako je ovaj obrazac posebno jak, korisno je sarađivati sa psihologom kako bi se prekinuo ciklus.
Zaključak: Bolest nije uvek samo virus
Dečje bolesti se ne objašnjavaju uvek isključivo medicinskim uzrocima. Ponekad otkrivaju čitav sistem osećanja, odnosa i porodičnih istorija.
To ne znači da ne treba da lečite svoje fizičke simptome ili da posetite lekara. Ali je važno da sebi postavite ova pitanja:
- Šta se sada dešava u životu deteta?
- Koja osećanja možda oseća, ali ne može da pronađe reči da ih izrazi?
- Šta se dešava u porodici i kako to utiče na njega?
- Najvažnije: bolest deteta nije razlog da krivite sebe.
To je poziv da se dublje zagledate i stvorite prostor u kome dete može biti zdravo ne samo telom već i duhom.
cluber.com./Pripremila;Sanja Majdandzic
Нема коментара:
Постави коментар