Foto:pinterest.com
Naš um predstavlja jedan sloj svetlosne mreže u našem energetskom polju. Mnogi mentalni i emocionalni utisci su „zakačeni“ u ovoj mreži. Obično su negativni. Zašto se trenuci radosti i istinske sreće ne zaustavljaju u ovoj mreži?
Zato što su to razrešeni energetski talasi koji se prirodno rastvaraju u jedinstvu sa univerzumom. Doživljavamo ih kao prirodna stanja, jer to jesu.
Priroda pulsira emocijom radosti. Ali činjenica je da smo retko u tom prirodnom stanju. Obično pronalazimo razloge za negativna emocionalna stanja.
Naša mentalna mreža ima svoj elektricitet, frekvenciju, magnetizam. Iz naših iskustava stalno šaljemo nove talase energije koji uvek imaju frekvenciju jednog od četiri emocionalna stanja - straha, besa, tuge ili radosti.
Strah je crn („crne misli“), bes je crven, tuga je siva, radost je u toplim nijansama narandžaste i žute koja, kada se pomeša sa plavom, pretvara se u zelenu (boja srčane čakre i boja prirode, mira i harmonije). Dakle, talasi koje emitujemo takođe svetlucaju u istim bojama. Božanska iskra svesti u nama zrači blistavom briljantno-belom svetlošću.
Svaka tamna boja u sebi ima prisustvo crne i ukazuje na uzdržanost, strah i prisustvo ideje smrti, dok je bela simbol anđeoske čistote. Zato nije poželjno biti okružen tamnim i tmurnim bojama, jer naša mentalna mreža preuzima vibracije sa kojima dolazi u kontakt.
Zapitajmo se koje boje volimo, a koje ne. Ako nam se ne sviđa narandžasta boja, nismo spremni da se otvorimo radostima i zadovoljstvima života, to znači da je naša mentalna mreža puna straha koji nam to ne dozvoljava.
Kada stvorimo misao ili želju, ona će nastaviti da se kreće poput talasa kroz našu mentalnu mrežu. Pošto ovi kanali nisu prohodni, zbog zaustavljenih, nerešenih sukoba, koji „čekaju“ da budu rešeni, naš talas će se odbiti od takvih čvorova i vratiti se sa porukom „ova želja se ne može ispuniti“ ili bilo kojim drugim negativnim sadržajem.
Dakle, mi uopšte ne emitujemo svoje želje univerzumu, jer one ostaju zaglavljene u našem unutrašnjem sukobu. Često se dešava da se neke situacije ponavljaju iznova i iznova. To su konflikti koji su u statusu „čekanja“, kada ih rešimo, raspetljamo i očistimo kanale svesti, situacije će prestati da se ponavljaju.
Neke želje se vraćaju sa porukom tuge, neke sa porukom straha – to je samo znak da su se odbile od zaglavljenog iskustva tuge ili straha unutar mentalne mreže i da prvo ta iskustva treba očistiti kako bi se misao širila u beskonačnom ritmu svog talasa.
Čitav svet je u mreži – mreži meridijana, internet mreži, telekomunikacionoj mreži, elektroenergetskoj mreži, pa sve do čoveka koji je svetlosna mreža puna utisaka i informacija. I to je upravo ono što je Šervud lepo opisao u svojoj knjizi „Prevazilaženje karme“ – mi smo zgrada kojoj čakre obezbeđuju struju.
Za većinu nas, ta svetlost je jedva vidljiva na određenim spratovima, jer nas je iskustvo straha dovelo do toga da ugasimo svetla i živimo u mraku koji održava emociju straha u životu.
Nesvesno, iz potrebe da upalimo unutrašnja svetla, gradimo blistave zgrade, kule i dvorce, dok iznutra ostajemo u mraku. To je samo poruka našeg kreativnog duha koju treba da razumemo.
Izvor:duhovni-razvoj/
Нема коментара:
Постави коментар